Teorija privrženosti i tip ličnosti: otkrivanje povezanosti

Ovaj članak je automatski preveden pomoću veštačke inteligencije. Prevod može da sadrži greške ili neobične izraze. Originalna verzija na engleskom jeziku je dostupna ovde.

Da li ste se ikada zapitali zašto iznova ponavljate iste obrasce u svojim romantičnim vezama, uprkos iskrenoj želji da ih promenite? Odgovor se možda krije u zanimljivom preplitanju teorije privrženosti i tipa ličnosti.

Zamislite svoju ličnost kao kuću – njen temelj postavljaju genetika i rana iskustva, dok su sobe oblikovane vašim jedinstvenim osobinama i sklonostima. A sada zamislite vaš stil privrženosti kao ulazna vrata te kuće – način na koji puštate druge unutra ili ih, ponekad, držite podalje od sebe.

Iako su teorija privrženosti i tip ličnosti dva različita pojma, često se prepliću i zajedno oblikuju naše ponašanje i sklonosti u vezama, naročito kada je reč o romantičnim odnosima.

U ovom tekstu istražićemo teoriju privrženosti i njenu vezu sa ličnošću. Razumevanje oba pojma može doprineti ličnom razvoju i zdravijim odnosima. Do kraja, možda ćete steći novo gledište o tome zašto ste baš takvi kakvi jeste. I, nadamo se, znaćete kako ove nove uvide da upotrebite u svoju korist.

Šta je teorija privrženosti i koji su stilovi privrženosti?

Teoriju privrženosti prvi je predložio psiholog John Bowlby pedesetih godina prošlog veka. Ova teorija sugeriše da naši najraniji odnosi sa starateljima postavljaju temelje za naša očekivanja, ponašanja i emocionalne reakcije u bliskim odnosima tokom života. Zaključio je da veze koje kao bebe formiramo sa primarnim starateljima u suštini utiču na to kako ćemo kasnije stupati u interakciju sa drugima – bilo da su u pitanju prijatelji ili partneri.

Mary Ainsworth, Bowlbyjeva koleginica, zajedno sa svojom studentkinjom Mary Main, kasnije je proširila ovu teoriju kroz poznate Ainsworthine eksperimente „Strana situacija“. U ovim istraživanjima posmatralo se kako bebe reaguju kada budu nakratko odvojene od svojih majki, a zatim ponovno spojene sa njima. Na osnovu zapažanja, istraživači su opisali četiri različita stila privrženosti, od kojih je jedan siguran, a tri nesigurna. Ovi stilovi prikazuju karakteristične obrasce ponašanja u odnosima beba sa majkama – obrasce koji, kako se kasnije pokazalo, često ostaju prisutni i u odraslom dobu i u ljubavnim vezama:

1. Sigurna privrženost: Ovaj stil privrženosti karakterišu deca koja sa samopouzdanjem istražuju svet, znajući da se uvek mogu vratiti kod svog sigurnog i brižnog staratelja. Kao odrasli, ljudi sa sigurnom privrženošću uglavnom se osećaju prijatno u bliskim odnosima i mogu graditi i održavati zdrave, stabilne romantične veze. Obično imaju pozitivan stav o sebi i drugima i obično uspešno balansiraju nezavisnost i emocionalnu bliskost.
2. Anksiozna ili anksiozno-zabrinuta privrženost: Zamislite dete koje postaje izuzetno uznemireno kada se odvoji od staratelja i teško se smiruje pošto se ponovo spoji sa njim. Kao odrasla osoba, ova osoba će verovatno imati snažnu želju za bliskošću, ali i strah od napuštanja. U ljubavnim vezama, osobe sa ovim stilom često osećaju nesigurnost i traže stalno uveravanje i potvrdu od partnera.
3. Izbegavajuća ili distancirana-izbegavajuća privrženost: Neka deca pokazuju malo uznemirenosti pri rastanku, a zatim izbegavaju kontakt po povratku staratelja. Ovo su rani znaci distancirane-izbegavajuće privrženosti. U odraslom dobu, ove osobe vrednuju nezavisnost i oslanjaju se na sebe, više nego na bliskost. Teže stiču poverenje u druge i često izbegavaju bliske veze i emocionalnu ranjivost.
4. Dezorganizovana ili uplašeno-izbegavajuća privrženost: Ovaj stil kombinuje elemente oba prethodna nesigurna obrasca. Obično se javlja kod dece koja su imala krajnje nekonzistentnu brigu u detinjstvu. U jednom trenutku dete nalazi utehu, u drugom doživljava bol – bilo emotivni ili fizički. Zbog ovoga, osobe sa ovim stilom često žele bliske odnose, ali u isto vreme i strahuju od bliskosti, što dovodi do oprečnih emocija i nepredvidivih ponašanja u ljubavnim vezama.

Međusobni uticaj stilova privrženosti i ličnosti

Kakva je, dakle, veza između stilova privrženosti i teorije ličnosti?

Rana iskustva sa starateljima mogu oblikovati određene aspekte naše ličnosti, ali i naš urođeni temperament utiče na to hoćemo li razviti siguran ili nesiguran stil privrženosti. Na primer, dete koje je po prirodi opreznije ili osetljivije (možda Introvertan ili Empatičan tip ličnosti) verovatnije će razviti nesiguran stil privrženosti ako staratelj pokazuje nekonzistentnost. S druge strane, dete koje je otvorenije (kao Ekstrovertan tip ličnosti) može biti otpornije na nestalnu brigu i razviti sigurniji stil privrženosti uprkos sličnim okolnostima.

Važno je istaći da se određeni aspekti ličnosti smatraju urođenim i relativno stabilnim tokom života. Ti ključni elementi našeg karaktera – da li smo Introvertan ili Ekstrovertan, Logičan ili Empatičan, i slično – ostaju uglavnom isti. Stilovi privrženosti, s druge strane, više zavise od iskustava i podložniji su promenama tokom vremena, svesno ili nesvesno.

Stilovi privrženosti i osobine ličnosti

To nas dovodi do važnog pitanja: Kojem stilu privrženosti su skloni pojedini 16 tipova ličnosti?

Možda ćemo vas razočarati, ali istina je da ne postoji striktna veza „jedan na jedan“ između stilova privrženosti i određenih tipova ličnosti. Međutim, možemo primetiti zanimljive povezanosti između stilova privrženosti i osnovnih osobina ličnosti.

Sigurna privrženost

Osobe sa sigurnom privrženošću češće pokazuju samopouzdanje i emocionalnu stabilnost, što sugeriše povezanost između ovog obrasca i osobine Asertivan. Ljudi koji su sigurniji u sebe obično lakše balansiraju između nezavisnosti i bliskosti, verovatno zahvaljujući doslednom osećaju samopouzdanja.

Iako veza nije dokazano konačna, istraživanja ukazuju i na moguću povezanost sigurne privrženosti sa Ekstrovertan i Empatičan osobinama. Moguće je da ljudi koji su više orijentisani ka spolja i emocionalno pronicljivi češće razvijaju siguran stil privrženosti.

Anksiozna-zabrinuta privrženost

Anksiozno-zabrinuti stil privrženosti javlja se često kod osoba sa manje samopouzdanja, povećanom emocionalnom osetljivošću i jakim fokusom na međuljudske odnose. Ove sklonosti su najviše povezane sa osobinama Nemiran i Empatičan.

Bez obzira na druge osobine, Nemirani tipovi češće doživljavaju emotivne oscilacije i sumnju u sebe. Isto tako, osobe sa Empatičan osobinom obično daju prednost osećanjima i harmoniji u odnosima, što može pojačati njihovu brigu o tome kako se partner oseća i o stabilnosti veze.

U našem istraživanju „Oslanjanje na druge“ postavljamo pitanje: „Da li vas je često strah od odbacivanja od strane drugih ljudi?“ Iako se ovo pitanje ne odnosi samo na romantične odnose, pokazuje koliko ove dve osobine utiču na osećaj sigurnosti u vezama. Više od 87% Nemiran ličnosti i 82% Empatičan tipova izjavilo je da ih odbacivanje zaista plaši, u poređenju sa samo 43% Asertivan i 55% Logičan tipova.

Radi vizuelnog poređenja, pogledajte grafikon ispod. Prvo, podaci su prikazani po Strategijama. Uporedite Introvertan i Nemiran Stalno usavršavanje (89% saglasnosti) i Ekstrovertan i Nemiran Društveni angažman (83%) sa Introvertan i Asertivan Samopouzdani individualizam (46%) i Ekstrovertan i Asertivan Majstorstvo ljudi (37%). Razlika je očigledna, pri čemu Nemirani u proseku imaju čak 44 poena više saglasnosti od Asertivnih strategija.

Na drugom grafikonu vidite razliku po četiri različite Uloge. Primetite kako Analyst tipovi (svi imaju Logičan osobinu) imaju najmanju saglasnost (56%) na ovo pitanje. Nasuprot njima, Diplomat tipovi (svi Empatičan) imaju čak 82% saglasnosti – razlika je 26 poena.

Distancirana-izbegavajuća privrženost

Osobe koje vrednuju logiku više nego emocije i nezavisnost više nego međuzavisnost češće razvijaju distanciranu-izbegavajuću privrženost, naročito ako su rani doživljaji dodatno učvrstili ove prirodne sklonosti kao vid samoodržanja. Podaci pokazuju jaku vezu između ovog obrasca, Introvertan i Logičan osobina.

Introvertan osobe često žele više ličnog prostora u vezama, što se ponekad ispoljava kao povlačenje kad zahtevi veze postanu preveliki. Logičan tipovi poznati su po svojoj nezavisnosti i često daju prednost oslanjanju na sebe, a ne na emocionalnu vezu i ranjivost sa partnerom.

U našem istraživanju „Emocionalna ranjivost“ pitamo: „Nakon što podelite svoju ranjivost sa nekim, da li se najčešće osećate olakšano ili uznemireno?“ Iako ovo pitanje ne govori posebno o intimnoj komunikaciji u vezi, pokazuje koji tipovi češće doživljavaju neugodu tokom emocionalno osetljivih razgovora.

Gotovo 67% Introvertan tipova navodi da se oseća uznemireno nakon što pokaže ranjivost, u poređenju sa 48% Ekstrovertan tipova.

A kada pogledamo Logičan osobinu, više od 71% Logičan tipova oseća uznemirenost, dok je to slučaj kod nešto preko 57% Empatičan tipova.

Uplašeno-izbegavajuća privrženost

Ovaj stil može učiniti da veza deluje poput vožnje rolerkosterom, s obzirom na to da osobe sa uplašeno-izbegavajućom privrženošću neprestano osciliraju između želje za bliskošću i njenog izbegavanja. Ova dinamika često dovodi do zbunjenosti partnera – ponekad traže utehu i podršku, a ponekad prostor. Nekada su ranjivi pred partnerom, a nekad se potpuno zatvaraju za emotivnu bliskost.

Sa sklonošću ka sumnji u sebe i snažnim emotivnim oscilacijama, Nemirani tipovi mogu biti skloniji razvoju ovog stila. Njihov unutrašnji nemir često se odražava na odnosima, pa žele bliskost, ali ne znaju kako da je ostvare, pa je na kraju i odbijaju.

Zanimljivo je da se ovaj nesiguran stil različito ispoljava u zavisnosti od osobina ličnosti. Ekstrovertan tipovi, recimo, traže povezivanje kako bi umirili svoje strahove, ali se povuku kada stvari postanu preintenzivne. Introvertan tipovi čeznu za dubokim odnosima, ali im ranjivost koju ona traži teško pada.

Kombinacija Logičan i Empatičan osobina dodatno komplikuje ovu privrženost. Ljudi sa izraženom Empatičan osobinom jače osećaju emocionalnu dinamiku, što može pojačati i želju i strah od bliskosti. S druge strane, Logičan tipovi skloni su intelektualizaciji emocija, pa se može javiti nesklad između potrebe za bliskošću i umeća da je izraze.

Koji je moj stil privrženosti?

Upoznavanje svog stila privrženosti odličan je način da počnete sa istraživanjem sopstvenih obrazaca ponašanja u vezama. Ali kako da ga otkrijete?

Srećom, dovoljno je da iskreno sagledate sopstvene postupke i osećanja. Predlažemo da razmislite o sledećim pitanjima, kako biste započeli razmišljanje o svojim obrascima u ljubavnim odnosima:

1. Koliko vam je prijatno emotivno zbližavanje u vezama? Da li lako delite svoja osećanja ili ih više zadržavate za sebe?
2. Brinete li često da će vas partner ostaviti ili da vas ne voli dovoljno? Kako se nosite sa rastancima, čak i onim kratkotrajnim?
3. Da li vam je lako osloniti se na druge ili više volite da se oslonite na sebe? Kako se osećate kad se drugi oslanjaju na vas?
4. Kako reagujete kada je partneru potrebna emotivna podrška? Da li se tada dobro snalazite ili osećate nelagodnost?
5. Kako rešavate konflikte u vezama? Da li ih rešavate direktno ili preferirate smiren i uzajamno poštovan razgovor? Možda ih izbegavate, bilo da se fizički povlačite ili previše udovoljavate da ne biste uznemirili partnera?

Iako ne postoji zvanična skala za dijagnozu zasnovana na ovim pitanjima, predlažemo da razmislite o svojim odgovorima i uporedite ih sa opisanim stilovima privrženosti. Sa kojim se najviše prepoznajete?

Ako biste želeli konkretniji odgovor, možete posetiti The Attachment Project, gde je dostupan brz kviz za ustanovljavanje vašeg dominantnog stila privrženosti. Imajte na umu da se mnogi ljudi ne uklapaju jedinstveno u samo jedan stil. Potpuno je moguće ispoljavati osobine više stilova istovremeno. Cilj nije da sebi „prilepite etiketu“, već da steknete uvid u sopstveno ponašanje u vezama.

Mogu li da promenim svoj stil privrženosti?

Dobra vest je da, iako je nesiguran stil privrženosti duboko ukorenjen, nije nepromenljiv. Uz svest o sebi, trud i često podršku bliskih odnosa (ili eventualno uz malo terapije), moguće je preći ka sigurnijem stilu privrženosti.

Kako to izgleda u praksi? Odgovor varira od osobe do osobe (i zavisi s kim ste u vezi, iz koje ste kulture i u kakvim ste životnim okolnostima), ali nam teorija ličnosti može pružiti određene smernice:

• Ekstrovertan tipovi mogu koristiti svoju društvenu energiju da započnu redovne i značajne razgovore sa partnerom. Na taj način uče da uživaju u vezi i na dubljem, manje površnom nivou.
• Introvertan tipovi mogu izdvojiti vreme bez ometanja za partnera, gradeći poverenje i sigurnost u zajedničkom prostoru odnosa.
• Logičan tipovi mogu koristiti svoj logički pristup da uoče obrasce u interakcijama i koriste praktične strategije za prevazilaženje međuljudskih i privrženosno zasnovanih izazova zajedno sa partnerom.
• Empatičan tipovi mogu svoju izraženu empatiju i emotivnu inteligenciju usmeriti i ka sebi – priznajući svoja osećanja i učeći da ih izraze.
• Više Asertivan tipovi mogu iskoristiti svoje samopouzdanje da jasno i ljubazno izraze lične potrebe i granice, podstičući partnera da učini isto.
• Nemiran tipovi mogu svoju samosvest iskoristiti za iskrene razgovore o osećanjima i brigama, radeći sa partnerom na prepoznavanju nesigurnih obrazaca i građenju sigurnijeg, podržavajućeg odnosa.

Ne zaboravite, promena je proces, a ne trenutni događaj. Za ljude sa nesigurnim stilom privrženosti, napredak ka sigurnosti izlazi daleko izvan zone komfora. To zahteva vreme, strpljenje i saosećanje prema sebi. Razumevanje ličnih sklonosti daje vam mogućnost da započnete ovo putovanje svesno, prepoznajući i korigujući štetne navike, dok svoje snage koristite kao podršku.

Završne misli

Teorija privrženosti i tip ličnosti predstavljaju dva različita pogleda na razumevanje nas samih i naših odnosa. Iako ne objašnjavaju sve što jesmo, proučavanje oba koncepta može značajno doprineti boljem sagledavanju vaših ponašanja, sklonosti i međuljudskih odnosa.

Kombinovanom analizom stilova privrženosti i osobina ličnosti stičete potpuniju sliku o sebi. Ovo znanje može biti snažan podsticaj za lični razvoj, pomažući vam da prevaziđete izazove u vezama i izgradite zadovoljavajuće odnose sa onima koje volite i do kojih vam je stalo. Bilo da ste sigurni u svojoj privrženosti ili češće postupate anksiozno ili izbegavajuće, prepoznavanjem ovih obrazaca sebi pružate priliku za svesniji i pozitivniji pristup ljubavnim vezama.

Koji je vaš sledeći korak? Možda poželite da o ovim temama razgovarate sa partnerom ili bliskim prijateljem. Možda ćete početi da obratite više pažnje na svoje obrasce u odnosima. Šta god da izaberete, pogledajte naredne članke iz ove serije, u kojima ćemo se fokusirati na konkretne načine primene znanja o ličnosti i stilovima privrženosti u vašim ljubavnim odnosima:

• Kako podržati partnera sa anksiozno-zabrinutim stilom privrženosti: vodič za sve tipove ličnosti
• Kako podržati partnera sa distancirano-izbegavajućim stilom privrženosti: vodič zasnovan na ličnosti
• Kako podržati partnera sa uplašeno-izbegavajućim stilom privrženosti: vodič zasnovan na ličnosti

I ne zaboravite, svaki korak ka samosvesti, ma koliko mali bio, predstavlja napredak. Srećno na vašem putu razvoja i upoznavanja sebe!

Preporučujemo dalje čitanje

• Različiti načini da kažete „volim te“: jezik ljubavi i tip ličnosti
• Samoiskaživanje, granice i ljubav: zauzimanje za sebe onda kada je važno
• Sam sebi prepreka: unutrašnje barijere u ljubavnim vezama za svaki tip ličnosti
• Kako pretvoriti romansu u intimnu ljubav prema tipu ličnosti
• Produbite lični razvoj uz naš Premium Suite vodiča i testova prilagođenih vašem tipu ličnosti.